Legendarni srpski rok muzičar, frontmen grupe „Riblja čorba“ Borisav Bora Đorđević preminuo je danas u 72. godini.

Đorđević je preminuo u Ljubljani, gde se nalazio u bolnici.

Zvanična stranica grupe „Riblja čorba“ objavila je vest o njegovoj smrti.

„Poštovani prijatelji, sa tugom i žalošću obaveštavamo vas da nas je napustio naš prijatelj i brat, Borisav Bora Đorđević. Počivaj u miru dragi naš Boki. Borisav Bora Đorđević. 01.11.1952- 04.09.2024“, piše u Fejsbuk objavi „Riblje čorbe“.

Podsetimo, Riblja čorba je nastupila na Arsenal Festu 2021. godine.

Biografija Bore Đorđevića

Borisav Bora Đorđević (1952) bio je rok pesnik, pevač i glavni autor rok grupe Riblja čorba, sa kojom je snimio neke od najznačajnijih pesama srpske i jugoslovenske muzičke scene, poput „Pogledaj dom svoj anđele“ i „Lutka sa naslovne strane“. Đorđević se počeo baviti muzikom još kao učenik u rodnom Čačku, a nastavivši školovanje u Beogradu, osnovao je 1972. godine svoj prvi akustičarski sastav Zajedno, sa kojim je snimio nekoliko pesama.

Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.

Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu „Produži dalje“ Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.

Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album „Moje bube“ (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu „Lutka sa naslovne strane“, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).

Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom „Lutka sa naslovne strane“, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.

Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom „Kost u grlu“ (1979), a status je učvrstila „Pokvarenom maštom i prljavim strastima“ (1981) i „Mrtvom prirodom“ (1981).

Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album „U ime naroda“ (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su „Ostani đubre do kraja“, „Nemoj srećo nemoj danas“, „Volim, volim, volim žene“, „Neću da ispadnem životinja“, „Dobro jutro“ i brojne druge. Đorđević se našao na udaru kritika javnosti zbog stihova „popij svoje sedative“ u pesmi „Mirno spavaj“, kao i „za ideale ginu budale“ i „kreteni dižu bune i ginu“ u „Na zapadu ništa novo“.

Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ (1984), dok je sa sledeće „Istine“ (1985) morala otpasti politički intonirana pesma „Snage opozicije“.

Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama „Pogledaj dom svoj, anđele“, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.

Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput „Ja ću da pevam“ i „Tu nema Boga, nema pravde“ sa „Osmog nervnog sloma“ (1986) i „Član mafije“ na „Ujedu za dušu“ (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su „Amsterdam“, „Nemoj da ideš mojom ulicom“, „Svirao je Dejvid Bouvi“ i „Avionu slomiću ti krila“, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput „Prokleto sam“, „Sutra me probudi“, „Kada padne noć“, „Da to sam ja“ i „Napolju“.

Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su „Tito je vaš“, „Al Kapone“ i „Žikica Jovanović Španac“, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu „Labudova pesma“ (1992), gde je i pesma „Rat je završen“. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu „E moj druže zagrebački“ kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u „Ćuti, ćuti ujko“.

Za projekat „S one strane duge“ (1992) napisao je stihove i muziku za „Decu ti neću oprostiti“, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu „Njihovi dani“ (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi „Baba Jula“.

Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio „Da tebe nije“ (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva „Danse Macabre“. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.

Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi „Peduculis Pubis“, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.

Đorđević je bio član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, i kratko vreme savetnik ministra kulture Srbije Dragana Kojadinovića. Za umetničke zasluge, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. godine odlikovao Đorđevića Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, a nedavno je dobio Orden časti sa zlatnim zracima od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput „Ravnodušan prema plaču“ (1985) i „Hej Sloveni“ (1987), od kojih je „Šta je pesnik hteo da kaže“ (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.

U kratkoj biografiji na kraju knjige Đorđević je pišući o sebi istakao da su u Ribljoj čorbi „osvojili sva priznanja koja se osvojiti mogu“, i da je lično dobitnik „mnogobrojnih nagrada koja se dodeljuju za poeziju“.

Navevši da je Riblja čorba ušla u udžbenik istorije za osmi razred osnovnih škola, a muzičkog za prvi srednje, Đorđević je istakao i da su dve njegove dečije pesme ušle u lektiru za niže razrede osnovnih škola.