Beogradski sindikat posle objavljivanja novog albuma „Sindikalno“ kreće u nove pobede, a sledeći veliki koncert imaće na Arsenal Festu, 30. juna.

Pred nastup u Kragujevcu, član čuvene rep grupe Boško Ćirković Škabo je u intervjuu za Telegraf.rs prošao kroz razne teme.

O novom albumu, pesmi „N.O.L.E.“, Danici Crnogorčević i Pavlini Radovanović, šta bi menjao kod srpskog naroda. Naravno, i o nastupu Beogradskog sindikata na Arsenal Festu.

• Nakon 13 godina objavili ste novi album „Sindikalno“. Zašto je prošlo toliko godina od poslednjeg albuma?

Tako je, očigledno, trebalo da bude. 2015. smo počeli da radimo album istog naziva. Nismo ga završili nikada. Potom smo dugi niz godina sporadično izbacivali singlove. Na talasu kreativnosti i produktivnosti, koji je pokrenuo prošlogodišnji nastup na Tašmajdanu smo odlučili da se vratimo na stvaranje kompletnog albuma. 23 pesme kasnije eto novog „Sindikalnog proleća“.

• Koja je poruka novog albuma?

Mi smo stara priča iz kraja.

Mi smo dokaz da je moguće.

Da samo Ljubav nas pokreće.

Sindikalno je proleće.

• Na njemu se nalazi i pesma „N.O.L.E.“, a prva asocijacija na nju je Novak Đoković. Kako je nastala pesma? Šta mislite da li je pesma došla do Noleta i kakva mu je/ili će mu biti reakcija kada čuje? 

Novak Đoković i jeste N. O. L. E… Kao i svako ko je emotivan, ne da obraz ni po koju cenu i ostaje svoj i u najgorem problemu. Pesmu smo pisali nas petorica, koji je i repujemo, s namerom da istaknemo N. O. L. E. karakteristike našeg naroda. Znamo da je, preko zajedničkog prijatelja, stigla do Noleta i da mu se svidela.

• Sarađivali ste sa Danicom Crnogorčević, a na ovom albumu sa Pavlinom Radovanović. Koliko su one bitne u svetu muzike, ali i njihova muzika? Kako je sarađivati sa njima?

Danica je majka, supruga i izuzetno popularna pevačica etno muzike. Pavlina je još dete a već div, bukvalno personifikacija srpskog otpora bezumlju čistom dečijom energijom i ljubavlju. Obe su osobe i umetnice za primer. Izuzetna nam je čast što smo sarađivali s njima. Divna iskustva nosimo iz tih saradnji. Kao i iz saradnje koja im je prethodila, sa banjalučkom etno grupom Trag.

• Sarađivali ste sa mnogim domaćim muzičarima. Da li biste i sa kim sarađivali sa svetske muzičke scene?

Pa i nismo sarađivali sa previše domaćih muzičara kao komoletan Sindikat.  Zapravo smo sarađivali sa ljudima koji su nam i van muzike bliski. Nikola Rokvić je prijatelj mog brata. Aki je familija. Marko Gramofondzie je brat iz kraja. Niške stari drugar… Mi stvarno nikada nemamo planove i želje po tom pitanju. Te saradnje se dese spontano, tokom rada na pesmama. Ima nas dovoljno da jedva stignemo da sarđujemo i sa kopletnim BS.

• Možete li da uporedite vreme kada ste vi počinjali da se bavite muzikom, sa ovim danas? Šta mislite o domaćoj hip-hop sceni? Imate li nekog favorita?

Porediti na tom nekom generičkom nivou, nekakve scene, različite tačke u vremenu je jako nezahvalno jer se toliko stvari promeni da čovek ne zna šta da uzme kao reperne tačke tog poređenja. Obaška što ja lično takva poređenje ne volim i ne pravim van ovakvih pitanja. Te ih ne bih ni sad pravio. Jedino relevanto poređenje koje ja mogu i želim da dam je moje mišljenje o radu BS tokom ovih 25 godina: mislim da smo, pogotovu tokom poslednjih par godina, baš napredovali i sazreli i kao umetnici i osobe. Takođe mislim da su za to najzaslužnije naše porodice.

• Kako se odlučujete za teme i kako izgleda proces stvaranja tekstova pesama?

Generalno uvek neko prvo dođe sa idejom za temu. To obično podrazumeva i odabranu matricu i započet refren. Na ovom albumu je to ubedljivo najviše radio Feđa. Onda se obično ljudi priključe svojim strofama, pa biramo koja od njih je prošla tj. najbolje pogodila temu-metu. Tokom samog snimanja i miksa se onda sve to dorađuje. Nekada na zadatu temu sedamo zajedno u studio i pišemo. Mnogo nam je poslednjih godina značila saradnja sa Nebojšom DJ Silent Obradovićem koji je mašina za pravljenje matrica. Kad sve snimimo i poređamo na red je na ovom albumu dolazio Vuk Aleksić koji nam je baš unapredio miks i master komponentu priče.

• Šta, da možete, biste promenili kod srpskog naroda? A šta najviše volite kod srpskog naroda?

Najviše bismo kod srpskog naroda menjali sopstvene loše karakteristike. Jer čovek može samo sebe da menja direktno i najviše. Tako se poboljšava i ceo narod. Mi imamo taj blagoslov i odgovornost da tu promenu možemo i da opevamo. A kod našeg naroda možda najviše volimo tradicionalno  gostoprimstvo, ljubav i toplinu koja se uvek manifestuje u direktnom susretu.

• Koji su vam dalji planovi?

Dalji planovi su nam da baš pokidamo sa predstavljanjem novog albuma uživo. Snimimo jedno 3-4 spota u nekom kraćem roku. Pripremimo proslavu 25 godina grupe 2024. Nastavimo da radimo nove pesme… Ali pre svega da ostanemo skupina ludih drugara, kao i sve ove godine.

• I ove godine nastupate na Arsenal festivalu. Po čemu pamtite nastup u Kragujevcu i šta spremate ove godine?

Arsenal Fest pamtimo po prelepom ambientu i baš energičnoj publici. Ove godine spremamo nastup upravo prekaljen na zapadu Kanade, uz dodatak par pesama s novog albuma.

• I za kraj, šta biste poručili Kragujevčanima i svim onim posetiocima Arsenal Festa?

Uradite nešto dobro za svoje srce: dođite svi zajedno na sindikalni kardio u petak 30.6.